[edgtf_dropcaps type=“normal“ color=““ background_color=““]S[/edgtf_dropcaps]pecifična ciljna grupa u fenomenu (ne) uzdržavanja od kupovine su tinejdžeri. Mladi ljudi, koji su maltene tek naučili da kalkulišu novcem, u kapitalističkom svetu su zbunjeni. Ili su imali nerealna očekivanja funkcionisanja kupoprodaje, ili su tek skoro krenuli da zapravo razmišljaju o tome. Na taj način, često dolazi do zavisnosti od jedne karike u maloprodajnom lancu. Jedna moguća zavisnost je od posedovanja novca uz sebe, i to je ono svakodnevno uzdržavanje od kupovine. Druga opcija nastajanja problema je uvećano trošenje tog novca u zamenu za zadovoljstva koja dobijamo posedovanjem materijalnih stvari. Upravo se između ove dve opcije nalazi problem mladih – bilo bi lepo kad bi mogli imati i novac i stvari koje bi kupili tim novcem, u isto vreme, kod sebe.
Jedan, i koliko vredan dan?
Štedeo/la si godinu dana za stvarčicu, gedžet, komad odeće ili obuće koji si video, i još je to danas na sniženju. Pun uzbuđenja odlučuješ se da napokon odeš i da pričiniš sebi to dugo čekano zadovoljstvo, i saznaješ da je baš danas Dan uzdržavanja od kupovine. Nisam toliko strastven kupac, ali ne verujem da bih svoju kupovinu odložio zbog nečeg kao što je Dan bez kupovine, rekao je Milan. Međutim, postoji dobar razlog za postojanje ovakvog dana, a to je porba protiv kapitalističke logike. Obeležava se tako što tog dana ljudi iznose stvari koje im nisu potrebne na glavne gradske trgove i svako može uzeti šta poželi potpuno besplatno. Ovaj bunt ima za cilj da pokaže da nije cilj svega profit. Ovo je jako pametan način iskazivanja nezadovoljstva, prostim prikazom toga da može i drugačije. Nažalost premalo ljudi je obavešteno o ovome, i iako bi neki možda poštovali pravila ovog dana, prosto za njega ne znaju.
Ako nam ovako nešto uskoči u plan, to nam može srozati svu euforiju, i ubiti želju. Da li je mladima ovakav dan lakši za preživeti upravo zbog toga što su navikli da se suzdržavaju i štede svaki dinar? Ili im je, ipak, teži jer teže prelaze preko promene plana?
Šta li nas spreči?
Šta bi bilo kad bi svako od nas imao beskonačan izvor novca? Ili, još bolje, kad ništa ne bi imalo cenu? Definitivno sa razlogom postoje čak prasistemi kupovine i prodaje. U našem vremenu, novac je taj koji nam je organizovao ovaj aspekt života. Postoji toliko toga što nas tera na posedovanje stvari. To je vrlo često nasušna potreba, zatim ljubav prema lepom, kao i neka viša potreba za dokazivanjem. Svi volimo da vidimo nešto što nam prija oku, a kada to primetimo, voleli bismo da to imamo u sobi, ili na sebi. Prolaskom kroz tržni centar će nam pasti na pamet bezbroj ideja za kupovinu. O ovome je veći broj mladih govorio za YouthVibes, i svi su rekli da je razlog zašto neko ne kupi nešto novac. Ili manjak, ili štednja istog. Ako je neko naporno radio, i zaradio novac, normalno je da se nagradi skupim komadom odeće ako to želi, rekla je Isidora. Zasluga je jako bitna stvar kod odluke na svaku kupovinu. Teodora kaže da je u kupovini nekada spreči i osećaj griže savesti.
Razlog za uzdržavanje od kupovine je, ponekad, i neotkriven stil, jedna je od izjava. Da bismo se oslobodili tereta prevelikog uzdržavanja od kupovine, dobro bi bilo da definišemo na šta ciljamo. Da li je u pitanju uređivanje sobe, ili oblačenje ili nešto potpuno nasumično, treba znati u kojoj sferi se kretati. Tako će nam biti dosta lakše da kažemo sebi da je u redu da na nešto damo novac.
Nagon za posedovanjem (markirane robe)
Sa druge strane, postoji nešto što gura ovu potrebu sa drugog kraja. To je ono što pokreće dobar deo društva na kupovinu poznatih brendova, tačnije na javno hvaljenje tim posedovanjima. Naravno da postoji nešto što me tera da nosim poznati brend – osećaj ponosa vlasništva, izjavila je Teodora. Ipak, u izjavama koje smo dobili, mladi se češće vode logikom da kupuju ono što im se sviđa, i da to može biti i markirano ali ne mora.
Opšte aktivan problem mladih je novac. Toliko toga postoji u planu za kupovinu, da ne znamo na šta ćemo prvo potrošiti novac. Zato se novac često ne potroši uopšte, pa nam bude krivo jer nismo osetili zadovoljstvo. Takođe, kao posledica neodlučnosti, potroši se cela ušteđevina. Nagon za kupovinom imaju svi, samo što su mladi novi u samostalnom kalkulisanju toga, pa odlaze u dve krajnosti. Umesto kupovine markiranih stvari, bogataši radije troše novac na posao i putovanja, Martin je izrazio svoje mišljenje. Posedovanje ogromne svote novca bi nas sve promenilo iz korena. Naučili bismo da ulažemo u pametnije stvari. Ovo nam, možda, može pokazati da preveliko pokazivanje posedovanja markirane robe nije odlika ogromnog bogatsva, već čiste potrebe za dokazivanjem. Ljudi na taj način iskazuju potrebu da budu prihvaćeni, od strane sebe ili drugih, smatra Miona. Ovo, možda i nije problem samo mladih, ali svakako ga kod njih prvenstveno treba zapaziti.
Nije lako odlučiti se na kupovinu, a još je teže reći joj ne. Na kraju krajeva, važno je da se osetimo dobro što smo prelomili u korist jedne od mogućnosti, i da ne žalimo. O posledici odluke treba razmisliti pre donošenja, i svaki bačen ili sačuvan dinar će biti prihvatljiv.
