„Nisam razmišljala o selidbi, ali ukoliko se ukaže prilika koju ne bi trebalo da odbijem, mislim da ni to ne bi bilo isključeno“, priča nam diplomirana filološkinja Anđelka Bobić iz Požarevca, trenutno nezaposlena.
Za mnoge mlade mogućnost zapošljavanja je ključan faktor kada razmišljaju o tome da li da u Požarevcu ostanu ili da se iz njega isele. Postavlja se pitanje kakve im mogućnosti ovaj grad nudi.
Od ukupnog broja nezaposlenih u Požarevcu, čak 25% čine mladi do 30 godina.
Mladi na tržištu rada
Lokalni akcioni plan za mlade Grada Požarevca za period 2021 – 2025. godine (LAP) navodi da je „najviše pogoršan položaj mladih i ruralnog stanovništva Jugoistočne Srbije“, pozivajući se na Studiju o položaju ranjivih grupa na tržištu rada Republike Srbije. Takođe, prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2022. godinu (Alternativnom izveštaju) Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), čak 28,2% nezaposlenih mladih u Srbiji je iz regiona Južne i Istočne Srbije, kome pripada Požarevac.
Rudarsko-energetski kompleks, poljoprivreda, turizam, trgovina, saobraćaj, građevinarstvo, zanatstvo, čine grane industrije koje nude najviše mogućnosti za zaposlenje u ovom gradu.
„Ne radim u svojoj struci i ne poznajem ni jednu osobu u svom okruženju koja radi u svojoj struci“, navodi mladi Požarevljanin Marko Radojević (25).
„Ako sagledamo podatke o broju nezaposlenih lica u prethodnom desetogodišnjem periodu i podatke o broju upisanih učenika u prvi razred srednjih škola na području Braničevskog okruga odnosno lokalnog tržišta rada, konstatuje se nepostojanje sinhronizacije između obrazovanja i potreba privrede“, navodi se u LAP-u.
U ovom dokumentu se objašnjava da je zbog uvođenja dualnog sistema obrazovanja došlo do većeg razvoja digitalnih veština učenika. Ljudski kapaciteti i potencijali se posebno ističu, kao jedan od najvažnijih i najvećih resursa razvoja privrede, ekonomije i društva.
LAP je propisao niz mera koje treba da podstaknu zaposlenost mladih na lokalnom nivou. Te mere odnose se na razvoj i implementaciju međusektorskih usluga, sprovođenje inovativnih modela za razvoj zapošljavanja mladih, podršku mladim ženama-preduzetnicama, omladinsko, đačko i studentsko udruživanje, pružanje biznis start-ap podrške, organizaciju obuka…
Nacionalna služba za zapošljavanje – prava adresa za mlade?
„Koristio sam Biro za zapošljavanje kada sam imao 18 godina. Međutim, trebalo im je 3-4 meseca da mi nađu neki posao. Kada su ga našli, taj posao je bio plaćen minimalno“, navodi dvadesetpetogodišnji Marko Radojević iz Požarevca.
Aleksandru Filipoviću (28), mladom Požarevljaninu koji sada radi u struci, trebalo je godinu dana da nađe posao. Zaposlio se preko preporuke.
„U nekoj meri Požarevac pruža mogućnosti mladima da se finansijski osamostale, ali, kao i svuda – to može da bude na nekom boljem nivou. Ja jesam koristio usluge Službe za zapošljavanje u Požarevcu na početku traženja posla“, navodi Filipović.
Filijala za zapošljavanje Požarevac u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje svojim aktivnostima pokriva područje Braničevskog okruga.
„Mladi imaju mogućnost da budu radno angažovani u okviru programa stručne prakse i programa „Moja prva plata“, koji čine vid stručnog osposobljavanja bez zasnivanja radnog odnosa“, kaže Milka Savić, načelnica Filijale za zapošljavanje Požarevac.
Načelnica objašnjava da se u program stručne prakse uključuju mladi bez radnog iskustva, u skladu sa stečenim obrazovanjem, kako bi obavili pripravnički staž i stekli uslov za polaganje stručnog ispita. Dodaje da se nezaposleni upućuju na razne vrste obuka.
Pored programa stručne prakse i „Moje prve plate“, načelnica Savić navodi da je dostupna i mera pripravništva. Pomoću ove mere nezaposleni mladi bez radnog iskustva imaju mogućnost stručnog osposobljavanja za samostalan rad u struci uz zasnivanje radnog odnosa. Kako kaže, mera pripravništva se sprovodi za lica za visokim obrazovanjem i lica sa srednjim obrazovanjem, i to kod poslodavaca iz privatnog sektora.
Za potrebe ovog teksta, iz Filijale za zapošljavanje Požarevac navode da je više od 500 poslodavaca učestvovalo u programima, tribinama i sajmovima zapošljavanja tokom prva četiri meseca ove godine. Poslodavci se obraćaju u skladu sa svojim potrebama za konkretne slobodne poslove, a u odnosu na to Filijala za zapošljavanje posreduje između poslodavaca i nezaposlenih u cilju popunjavanja slobodnih radnih mesta. Ukoliko se poslodavci odluče da apliciraju po aktuelnim javnim pozivima, preko Filijale podnose zahtev. Filijala za zapošljavanje proverava ispunjenost uslova za poslodavca, a i za lica koja se uključuju u programe i mere. Poslodavci mogu da koriste i subvencije za zapošljavanja određenih kategorija teže zapošljivih lica.
Nezaposleni mogu da pronađu informacije o mogućnostima koje im Nacionalna služba za zapošljavanje nudi putem njihovog zvaničnog sajta.
Za nezaposlene mlade – zatvorena vrata
Kancelarija za mlade u Požarevcu „više“ ne postoji, navode iz Lokalne samouprave. Međutim, prema LAP-u, Gradska uprava Grada Požarevca u svojoj sistematizaciji ima sistematizovano radno mesto – poslovi lokalne Kancelarije za mlade.
LAP navodi i da je ponovno uspostavljanje Kancelarije za mlade, njeno redovno funkcionisanje i pronalaženje prostora za aktivnosti koje bi Kancelarija sprovodila – jedan od prioritetnih zadataka.
Kada je reč o omladinskim zadrugama, izgleda da mladi mogu da se obrate samo Omladinskoj zadruzi (OZ) Bulevar, koja posluje na nivou cele Srbije, pa tako i u Požarevcu. Članovi OZ Bulevar mogu postati učenici, studenti kao i nezaposlena lica do 30 godina. Na naš upit da nam Bulevar pošalje evidenciju o broju omladinaca i poslodavaca na nivou Požarevca, kao i o obrazovnoj strukturi omladinaca, rečeno nam je da takve statistike do sada nisu pravili.
Jelena Đurđević, dvadesetogodišnja Požarevljanka koja studira u Jagodini, ali još uvek živi u Požarevcu, traži poslove koji ne zahtevaju puno radno vreme. Međutim, nije joj u planu da se obrati zadrugama.
„Poslovi za koje se studenti najšešće opredeljuju tiču se prodaje. U pitanju su razni butici, pakovanje robe, deklarisanje, rad sa kupcima, promocije. Momcima su interesantnije dnevnice, utovari, istovari, ali i određeni poslovi na IT pozicijama. Različite radne pozicije imaju različite uslove koje omladinci treba da ispune prilikom prijave za zapošljavanje na određenu poziciju. Ono što je uvek potrebno je da budući angažovani omladinci budu vredni, marljivi i spremni da
rade“, objašnjavaju iz OZ Bulevar.
U razgovoru sa mladima iz Požarevca, otkrili smo da su ranije koristili i usluge Omladinske zadruge Požarevac u Sitničkoj ulici. Na toj adresi više nema Omladinske zadruge. Nismo uspeli da ih kontaktiramo ni imejlom.
Dostojanstvo i sigurnost kroz naočare mladih
Najveći procenat (41,5%) mladih u Srbiji smatra da je plata od 80.000 do 100.000 dinara dovoljna za pristojan život u Srbiji, prema KOMS-ovom Alternativnom izveštaju za 2022. godinu.
„Plata za dostojanstven život u Požarevcu ne bi smela da bude ispod 80.000. Imamo mnogo ljudi u Požarevcu koji rade u insotranstvu i samim tim mnogo novca dolazi u ovaj grad. Međutim, nemamo mnogo opcija za zaposlenje koje mogu da pariraju toj inostranoj plati“, navodi Požarevljanin Marko Radojević (25).
Kada je reč o zaposlenju i uslovima rada, svi naši sagovornici rekli su da im je jako važno da se zaposle preko ugovora, i svako navodi isti razlog – sigurnost.
Aleksandar Filipović (28) radi preko Ugovora o radu na određeno, ima slobodne vikende i 18 dana godišnjeg odmora.
„Mislim da je bitno da i praksa i posao budu ustanovljeni ugovorom, kako bi se od samog početka znala prava, obaveze i odgovornosti, kako poslodavca tako i zaposlenog. Takođe smatram da ugovor predstavlja najbolji vid zaštite obe ugovorne strane tokom trajanja radnog odnosa ili tokom trajanja prakse za koju se zaključuje“, objašnjava Milica Vukotić, mlada Požarevljanka i diplomirana pravnica.
Jelena Đurđević, dvadesetogodišnja Požarevljanka, navodi da bi joj na poslu bila važna otvorena komunikacija među zaposlenima, kao i „neuslovljavanje članstvom u partiji“.
„Volela bih da radim u prijatnoj atmosferi u kojoj mogu da napredujem. Volela bih da kolektiv bude zdrav. Jednostavno, ne bih želela da odlazak na posao bude teret, muka – to mi je jako bitno. Pored toga, naravno, važno mi je i da zarađujem dobro da bih sutra sebi mogla da obezbedim normalan život“, priča Anđelka Bobić.
Da li će nekoliko hiljada ljudi manje biti popisano u Požarevcu na narednom popisu stanovništva, kao što je to bio slučaj sa prošlogodišnjim popisom u odnosu na onaj 2010. godine, svakako zavisi i od mogućnosti mladih da se finansijski osamostale. Ima mladih koji žele da ostanu u svom rodnom gradu, ali gotovo uvek pod jednim uslovom – ako pronađu radno mesto koje im odgovara.
*Tekst je napisan u okviru Škole digitalnog novinarstva Fondacije „Slavko Ćuruvija“.
