Dobro došli u Srbiju, moju zemlju. Jer ovo je pomalo i moja zemlja. Nije samo zemlja mojih baka ili deka ili mojih roditelja. Odem i ja s vremena na vreme na pijacu, znam koliko košta krompir, znam koliko taj isti krompir košta i u marketu. Znam i koja je plata mojih roditelja, i koji deo te plate ode na račune.
Dobro došli u Srbiju, moju zemlju, gde se raznoraznim osobama pridaje na značaju. Daleko više nego što bi trebalo. Pa se tako neke poluanonimne “influenserke” pitaju kako da glasaju za nekog ko nije bio na vlasti, jer zaboga ne znaju kako će se on ponašati kad bude na vlasti, te zaključuju da je najbolje glasati za ovog koji je već tu. Daj šta daš, s njim bar znamo koliko nam je loše i koliko nam bolje neće biti.
Podrška ili ucena?
Dobro došli u Srbiju, gde je 2000 ljudi potpisalo podršku vladajućoj partiji zaboravivši na Ribnikar, Mladenovac, Jovanjicu, Banjsku i sve ostale memorijalne lokalitete naše vlasti. Oni su zaboravili, neki nemaju pojma da se išta od toga desilo, a neki prosto krivce pronalaze u višim silama.
Dobro došli u Srbiju, gde 9000 košta nečiji obraz, nečije obrazovanje, ponos i stid. A neki za 9000 prodaju i budućnosti svoje dece pa im kroz par godina šalju pakete “za našu decu” u daleke zemlje Zapadne Evrope. A gastarbajteri kad dođu u Srbiju, najviše vole svoju zemlju iz koje su pobegli, dok je Evropa naš največi neprijatelj. Navikli smo još kao deca na tetke iz Nemačke, zaboravivši šta ih je tamo poslalo i šta pošalje još 45 000 ljudi svake godine iz ove male zemlje na brdovitom Balkanu.
Za čiju decu?
Za njihovu decu ima i imaće, a za vašu se snalazite kako znate i umete. Za njihovu decu mi smo ekonomski tigar, za vašu 1000 dinara na studentskoj kartici. Dobro došli u Srbiju, zemlju koju i ja najviše volim, koju nisam napustila iako je ona napustila mene. Sramnih hiljadu dinara čekaju me na studentskoj kartici koju još nisam podigla, jer sa tih hiljadu dinara ne bih ni dan mogla da preživim, a toliko toga su studentima obećali. “Nismo zaboravili na studente”, ne nego studenti nisu zaboravili na vas i sve što ste učinili, zato nama hiljadu dinara, a bakama i dekama, koji daleko lakše zaboravljaju, dvadest puta više. Hvala ti Srbijo što redovno demonstriraš silu nad nedužnim ljudima, što ukidaš stipendije, povlastice, mogućnosti, prilike.
Nema dobrodošlice u ovom paragrafu, jer ko je došao, bolje da nije. Ovo je zemlja gde mladi niti imaju išta, niti išta mogu da zarade, a ako zarade time kupe kartu u jednom smeru. No, ako se pobune, onda im se uzme i to malo što dobijaju.
Ko glasa?
Ovo je zemlja gde glasaju živi, mrtvi, stranci, naši, oni koji Srbiju vole, oni koji Srbiju ne vole, oni koji se zadovolje parizerima i sendvičima, i oni koji bez gorčine na nepcima jedu kavijare, losose i bifteke.
I opet, mi mladi ne radimo, mi mladi ne znamo, mi mladi nećemo.
Ko veruje?
Ne da mi mladi nemamo poleta za promenu, nego čim poletimo dobijemo hladan tuš. Obrni okreni mi smo na udaru, plate rastu, penzije isto, naše stipendije se pomere za koju hiljadu više, a školarine, e one u plafone udaraju. Zato mi mladi, niti znamo šta plaćamo, niti zašto, a još manje za šta da glasamo. Izlazimo sa fakulteta potpuno politički nepismeni, pa nam manjka samopouzadanja da na izborima zaokružimo ono u šta stvarno verujemo.Ako više i u šta i verujemo.
Moja perspektiva govori malo drugačije, znam ko je bio u prvim redovima na protestima, znam ko je otišao na ProGlas. Poznajem mlade željne promene. Znam da će oni glasati, ali razumem i one koji su zbunjeni. Retkost je živeti u Srbiji, a ne biti zbunjen.
A ko glasove odnosi?
Ne bojim se promene, ni borbe za nju. Nego, bojim se jedne stvari: ko to u Srbiji glasa, a ko glasove odnosi? Za koga su ti silni pozivi što stižu nepostojećim ljudima na adrese onih postojećih? Ko to izlazi na izbore, ako mi mladi ne izađemo? Ko glasa za nas ili umesto nas? A ko te glasove broji? I ko ih na kraju odnese kući pa u svoj džep? A prelivaju se razni džepovi godinama već, pa se pitam kad li će se konačno preliti da i mi malo prodišemo? Hoćemo li izroniti glave iz peska, ili propustiti priliku? A nadam se da je odgovor na pizanje iz naslova “Glasamo svi, a glasove odnosi onaj ko zaslužuje”, jer smo već godinama svesni toga ko kosi, a ko vodu nosi.
Za kraj, dobrodošli u Srbiju, zemlju koja mora da se probudi!
