Verovatno si se zapitao/la zašto u tvojoj okolini postoji toliki broj kladionica i kockarnica? U Srbiji postoji oko 1800 kladionica, koje sve više posećuju mladi. Rezultati ankete koju smo sproveli na Instagram profilu Youth Vibes-a pokazuju da je 37% mladih barem nekad posetilo kladionicu ili kazino, a 66% njih je to prvi put učinilo i pre 16 i 18 godina, kojima je to zakonom zabranjeno. Takođe 79% ispitanika u svom bliskom okruženju ima mlade koji se redovno kockaju ili klade.
Razlozi za kockanje su mnogobrojni: dosada, genetske predispozicije, socijalni faktori gde spadaju veliki uticaj društva, zadovoljstvo i potreba za novcem, odnosno želja mladih da tim putem brzo dođu do velike količine novca. Upravo ovaj poslednji, brza i laka zarada, najveći broj ispitanika naše ankete navodi kao glavni razlog. Problem ne nastaje odmah, na početku se uloži mala svota novca ali problem nastaje već kada onaj ko je igrao prvi put dobije i ulazi u taj začarani krug gde ulaže veću svotu u želji za većim dobitkom.
Zašto kockanje čini da se osećamo dobro?
Za kockanje postoji i naučna strana koja objašnjava zašto postoji potreba i želja za tim. Hemijska supstanca dopamin, poznatija kao hormon sreće, je glavna među mnogim supstancama koja se oslobađa u našem telu svaki put kada dobijemo nešto ili pobedimo. Kockanje pruža to zadovoljstvo, i svakom pobedom ili dobitkom na tiketu, dopamin se oslobađa i osećamo se srećno. Svaki novi tiket i svaka nova utakmica predstavljaju novi izvor dopamina odnosno novu šansu za osećajem sreće i zadovoljstva. Isti takav osećaj pruža nam i korišćenje droge i alkohola, odnosno čini nam da se osećamo lepo.
Kockanje može da bude razonoda, popunite jedan tiket, propratite par utakmica par puta mesečno, možda ponekad i osvojite nešto i to je po meni okej. Ono što nije okej je kada ovo pređe u zavisnost, gde vi celog dana razmišljate kada ćete sledeći put ući u kladionicu i odakle ćete nabaviti novac, jer obično se gubi više nego što se dobija, rekla je Nađa.
Kako su mladi puni znatiželje i želje za eksperimentisanjem, sve više njih dolazi u kontakt sa kockanjem i to sve češće. Istraživanja su pokazala da svaka četvrta osoba starosti od 18 do 26 godina ima problema sa kockanjem. Najveći broj onih koji se kockaju su se sa tim prvi put susreli tokom srednje škole, odnosno perioda između 15 i 19 godina. Takođe, pokazano je da su muškarci oni koji su u kockanju daleko zastupljeniji od devojaka, ali za razliku od devojaka, muškarci preferiraju kockanje i odlazak u kladionicu u grupama dok ženski deo populacije to radi pojedinačno.
Lak način do novca ili ipak zavisnost?
Iako je kockanje sve zastupljenije, podela mišljenja i dalje je velika. Mnogi podržavaju kockanje u potpunosti i smatraju da je brz i efikasan način dolaženja do novca, dok drugi kockanje vide samo kao zavisnost i kao nešto što samo može da donese loš ishod. Čak 94% ispitanika naše ankete smatra da je kockanje bolest zavisnosti podjednako kao i ostale.
Neke moje kolege smatraju da su ljudi koji se kockaju u odnosu na druge veći optimisti – nadaju se i očekuju pozitivan ishod. Ne slažem se sa njima, jer smatram da se optimizam i pozitivan stav mogu izraziti na niz drugih načina, daleko boljih nego što je kockanje, rekla je psiholog Dragana Radović.
Novac je jak motiv, kod svih uzrasta, posebno kod mladih, jer kockanje opažaju kao način da lako i brzo dođu do uvek potrebnog novca, kojim opet mogu zadovoljiti mnoge potrebe.
Ne vidim zašto bi kockanje bilo loše, naravno ako se ide u nekim razumnim granicama i da to ne preraste u zavisnost. Svakako, to se razlikuje kod svakog, ali opet klađenje je po meni dobar način da se zaradi novac, jer uz sreću može da se dobije velika svota novca, kaže Nikola.
Online kockanje sve dostupnije mladima
Danas je mladima kockanje pristupačnije nego ikada. Ukoliko su sprečeni da odu do kladionice, uplata tiketa je samo jedan klik od njih. Skoro sve kladionice imaju mogućnost online klađenja i uplaćivanja tiketa, što novijim generacijama više odgovara.
Tako bar ne moram da se krijem i pazim da me neko od poznanika ne vidi kako izlazim iz kladionice. Mogu da ugasim aplikaciju i da niko ne zna da sam uplatio tiket, sve uradim za par minuta i kao da se nije ni desilo, a ako dobijem novac me tu čeka, dodao je Nikola.
Istraživanje Ponašanje u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta iz 2018. godine, koje je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, pokazuje da se u nekim zemljama čak 80% adolescenata kockalo bar jednom tokom života.
Mlade koji se upuste u ovakvo ponašanje ne treba osuđivati, kritikovati i odbacivati, već shvatiti njihovo ponašanje kao alarm da se nešto preduzme i promeni, a pre svega otkriti razloge zbog kojih su počeli da se kockaju. Treba im biti podrška da sa takvim ponašanjem prestanu, dodala je psiholog Dragana Radović.
