Društvo

Međunarodni dan maternjeg jezika: Jezik kao srž svakog naroda

Čuvajući svoj maternji jezik, čuva se duh naroda, sam narod i domovina u kojem narod živi i stvara.

Svake godine se, 21.februara, obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika širom sveta u cilju promovisanja jezičke kulture i raznovrsnosti. U svetu se govori oko 6000 jezika. U svetu oko 12 miliona ljudi govori srpski jezik. Lingvisti upozoravaju da ima dosta verbalnih ispada i da je nivo jezičke kulture i pismenosti veoma slab.

Novi jezici nastaju kada dobiju svoje nove govornike, a iščezava onda kada se i njihov poslednji govornik prestane korisiti njime pri sporazumevanju. Mnogi narodi, čiji jezik se sveo na mali broj govornika, priključio se vodećim svetskim jezicima, kao što se, recimo, korniški priključio engleskom. Na svake dve nedelje se ugasi jedan jezik. Vodeći svetski jezici u svetu su: kineski, engleski, hindu, francuski, španski, portugalski… Engleski jezik se smatra univerzalnim i koristi se u mnogim zemljama. Često kod nas dobija prevlast u odnosu na druge jezike, a što je najčešće zahteva posao i tehnologija. Internet je sve češći izbor i izvor stranih jezika, a na samo par klikova smo od/do prevoda za mnoge reči. Uz masovnu komunikaciju i bežičnu mrežu, dobijamo viziju o svetu kao o „globalnom selu”.

Međunarodni dan maternjeg jezika u očima mladih

O tome koliko je jezik važan, govori doc. dr Aleksandra Janić:

Imajući u vidu da je jezik osnovno sredstvo komunikacije među ljudima, neophodan je u svakodnevnom životu. Posredstvom jezika, između ostalog, učimo, čitamo omiljene knjige, razumemo i najsloženije definicije, a i sami možemo objasniti različite pojmove. Gledajući iz ugla profesora koji drži nastavu studentima Srbistike, Novinarstva i Istorije Filozofskog fakulteta u Nišu, izuzetno mi je drago što među mladima ima ljubitelja jezika koji kritički i analitički posmatraju različite pojave u jeziku. Počev od pravopisnih finesa, značenjskih nijansi reči, principa nastanka reči i ispitivanja gramatičkih tendencija, otkrivanje jezika je neprekidno i svaka generacija studenata dâ svoj pečat. Kada sledeći put u govoru ili pri pisanju naiđete na neku specifičnost srpskog jezika, zastanite i razmislite o njoj. Maternji jezik je riznica otvorenih i zanimljivih pitanja, a ne skup suvoparnih pravila.

Mladi su ti koji čuvaju jezik, te su samim tim uključeni u proces pri kojem se jezik nasleđuje sa kolena na koleno. Studenti Srbistike će nam reći kako oni doživljavaju svoj jezik i jezik sam po sebi, ali i zašto su se odlučili baš za ovaj životni put.

Kao student srbistike, a kasnije i profesor srpskog jezika i književnosti, volela bih da podignem svest o tome koliko je jezik važan za jedno društvo.U želji da svoju ljubav prema jeziku i književnosti prenesem na naredne generacije, ali i na svoje okruženje, upisala sam Srbistiku na Filozofskom fakultetu u Nišu, kaže Ivana Marinković za Youth Vibes.

Nikola Miljković smatra da je jezik podložan promenama i da se iste dešavaju i utiču na sam jezik iz dana u dan. On misli da se na temeljima jezika može unapređivati znanje. Zahvaljujući jeziku, mogu se uočiti istorijske crte društva koje govori tim jezikom kao i razvoj društva i samog jezika, uverava Nikola.

Krene li se putem pozajmljenica, jeziku se loše piše

Smatra se da je jezik star koliko i čovek. Jezik je taj koji spaja pripadnike jednog, ali i razdvaja pripadnike različitih naroda, kao što je to bio srpskohrvatski. Sklapanjem Bečkog književnog dogovora 1850. je srpskohrvatski ušao u upotrebu. Koristio se kao zvanični jezik u bivšoj Jugoslaviji. Ovaj termin se više koristio u političke svrhe i bio je posledica političkih zbivanja u Jugoslaviji dok u samoj lingvistici srpskohrvatski nema naučnu potporu. Raspad Jugoslavije je podrazumevao i raščlanjenje i osamostaljivanje zasebnih jezika.

Naš jezik je pun pozajmljenica, što i sami često možemo čuti u svakodnevnom govoru. Postoji dosta arhaizama, kao što su pendžer ili avlija. Međutim, vremenom izlaze iz upotrebe i zamenjuju se drugim rečima savremenije forme. Recimo, reč „antipatičan” smo preuzeli iz grčkog, reč „pardon” iz francuskog, reč „rival” iz nemačkog… Kao i mnoge druge pozajmljenice, ušle su u naš svakodnevni vokabular (evo jednog anglicizma koji u prevednoj formi ima drugačije značenje) i koristimo ih često. Kako bismo očuvali naš jezik onakvim kakav zaista jeste, treba koristiti reči srpskog porekla ili generalno, slovenskog korena.

Očuvanje jezika – očuvanje temelja

Čovek tokom života može naučiti više jezika, što je poznato kao multilingvizam. Međutim, maternji jezik je onaj koji prvi obeleži čovekovu ličnost. Na osnovu jezika, čovek gradi svoje unutrašnje sisteme rasuđivanja i svoj unutrašnji svet. Maternji jezik u čoveku budi svojevrsan osećaj pripadnosti domovini čiji je jezik jedno od osnovnih obeležja. Dela napisana na srpskom jeziku, utemeljenom na pravopisu i jezičkim formama, naša/vaša su kulturna baština. Čuvajući svoj maternji jezik, čuva se duh naroda, sam narod i domovina u kojem narod živi i stvara.

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare