Nevena Makai je odlučila da svoje školovanje nastavi u Sloveniji. Ona nije jedina srednjoškolka u Srbiji koja se odlučila na ovaj korak. Sa njom razgovaramo o tome koja je razlika između školskih sistema kod nas i u Sloveniji te kako izgleda život iz pesrpektive stranog studenta.
OD IDEJE DO KOFERA
Mogućnost školovanja van zemlje, kaže Nevena, nije nemoguća misija. Motivi su različiti, ali nju je prevashodno na ovaj korak opredelio način i obim predmeta koje je imala u školi kod nas.
U prvoj godini srednje škole uvidela sam koliko je teško i pomalo besmisleno učiti toliko predmeta.Imala sam preko 15 predmeta i učila stvari koje bih posle testa obično zaboravila. Tada sam počela da se interesujemza program u školi koju sada pohađam, kaže Nevena.
Iako deluje da je put od ideje do pakovanja kofera dug, Nevena kaže da je naprotiv sve veoma jednostavno i lako ostarivo.
Prijava se sastoji od osnovnih podataka, priloženih ocena, postignutih uspeha, vannastavnih aktivnosti, preporuka i sastava dužine 300 reči „Zašto baš ti da budeš primljen?“ nakon čega sledi 15–minutni intervju. Sa prostora bivših republika Jugoslavijebira se devet učenika koji bivaju stipendirani od strane direktora škole. Pozvala bih sve učenike drugog razreda srednje da se prijave jer je konkurs otvoren i trajaće do sredine aprila.
PRIVATNI ČASOVI? ŠTA JE TO
Kada je reč o životu srednjoškolca, Nevenin utisak je da se on ne razlikuje mnogo od onog u Srbiji. Sami Slovenci su, smatra, dosta vredniji i bolje organizovani,deca su opuštenija i otvorenija, manje je stereotipa, nema osuđivanja i svako u potpunosti izražava sebe.
Oni gotovo nikad neće tražiti pomeranje testa ili se žaliti zbog puno gradiva. Zanimljivo je da je njihov raspored u školi drugačiji od našeg, jer je sistem školovanja sličniji američkom, te sam se često osećala kao da učestvujem u nekom tinejdž američkom filmu. U školi provodimo uglavnom od 8h do 16h ali svaki dan časovi počinju u drugo vreme – nekad čak u 11h, dok pauza traje punih sat vremena. Mnogo pažnje poklanjaju vannastavnim aktivnostima. U svakoj školi ima mnoštvo klubova kojima možete da se pridružite–dramski, pisanje časopisa, radio, učenje jezika, svi mogući sportovi, navijačice, naučni klubovi, fotografija….
Školovanje u Sloveniji, pa bilo to i u državnim školama, nudi olakšice.
Oni nemaju malu maturu au srednjoj školi imaju manji broj predmeta. U većim školama te predmete koje mi u Srbiji imamo kao obavezne (npr. latinski) su vannastavna aktivnost. Škole su modernizovane,časovi su organizovani većinom u vidu radionica, forsira se grupni rad, insistira na praktičnimznanjima. Zanimljivo je da su profesori stalno na raspolaganju i spremni da se svakom individualno posvete pa su privatni časovi gotovo nepoznat pojam.
SRBI NA ŽURCI, SLOVENCI NA ODBOJCI
Nevena pohađa IB, internacionalni program koji ima samo 7 predmeta po izboru. Obavezni su matematika, srpski, engleski i TOK (theory of knowledge – teorija o znanju) međutim za svaki predmet se bira nivo (High level ili Standard level) takoda oni koji smatraju da im nešto na faksu neće trebati,biraju standard na kom se manje uči.
Druženje je drugi segment školovanja daleko od kuće. Nevena kaže da u Domu gde je smeštena ne može pet minuta da se osami, jer je uvek okružena ljudima.
Kako svi dolazimo iz različitih država, pored upoznavanja drugih kultura veoma je zanimljivo uporediti naša gledanja. Recimo, moj drug Crnogorac kaže da se mi Srbi budimo dva sata ranije od njih, dok Makedonci čim dođu iz škole počinju sa učenjem dok on prvo odspava i krene da uči u vreme kada se oni spremaju za krevet. Sve u svemu, prilagođavamo se jedni drugima, upoznajemo ali i smejemo čudnim i drugačijim navikama.To je najupečatljivije na ekskurzijama koje podrazumevaju planinarenje, kampovanje uz logorsku vatru, igranje igara. Poslednji dan društvo sa Balkana je organizovalo mini žurku sa srpskim pesmama dok su Slovenci igrali odbojku.
Za dalje jasni planovi ne postoje. Ono što je izvesno je da je ovaj program koji podstiče inovativnost, razvijanje stava i mišljenja,Neveni, kako kaže, skroz otvorio oči,
Osamostalila sam se, postala odgovornija, shvatila da nije lako kad si skroz odvojen od svojih i o svemu treba sam da vodiš računa iako i to donosi lepe stvari i dragocena iskustva, Izvesno je da sam proširila vidike, upoznala nove kulture i najvažnije, shvatila da ništa nije nemoguće, samo je bitno to istinski želeti i maksimalno se boriti za to.
.
