Pored autorovog izlaganja, prisutni su u toku književne večeri imali prilike i da čuju izlaganja prof. dr Jelene Petković, recenzenta ove monografije, kao i dr Dragoslava B. Petrovića, sociologa kulture i dirigenta.
Tranzicija popularne kulture na kojoj se u ovom delu insistira, predstavlja tranziciju potrošačkog u hiperpotrošačko društvo, a ta tranzicija obuhvata i fenomen filmskog i rokenrol stvaralaštva, o kojima se kako je u prvom planu istakla recenzentknja, prof. dr Jelena Petković, „Mnogo govori a malo zna“.
Pojam kulture određen je tako da sadrži lažnu očiglednost, što je Edgar Moren dobro primetio. Ja takođe stičem utisak da u svakodnevnom govoru postoje vrlo raznolike, lako dostupne informacije o ovim fenomenima a da ih opet određuje nedostatak sistematske, teorijski utemeljene i naučno uverljive interpretacije, dodala je ona.
Okolnosti pod kojima je nastala ova knjiga bitno se razlikuju od onih koje su uticale na nastanak prethodnih monografija već pomenutog autora. On je ovoga puta pisao oslobođen svih ograničenja unutar akademske zajednice, sa kojima se susretao pre penzionisanja, kazala je Petković.
Teza koja je pak po njenom mišljenju dominirala sadržajem knjige, tiče se tendencije savremene umetnosti da popularizuje svoj estetski izraz. Ova tendencija ne mora biti nužno negativna.
Sve one umetničke forme koje se određuju kao popularne, ma koliko da ih prati negativni predznak trivijalnog, lakog i zabavnog, mogu imati i te kako ozbiljne i angažovane pristupe, zaključila je Petković.
Ovaj zaključak dopunjen je i stavom o kulturi koja je putem sve veće demokratizacije uspela da proširi okvire svog delovanja van uskog kruga elite na čitave mase kojima je postala lako dostupna. O ovom stavu je takodje govorila Petković u okviru svog izlaganja o tipologizaciji kulture i promeni teorijskog diskursa u kulturi kojom se bavi ovaj rad.
Hrestomatija u malom
Govoreći o značaju rokenrol muzike u okviru značaja same studije koju je nazvao hrestomatijom u malom dr. Dragoslav B. Petrović dotakao se čitavog nasleđa ere koja je nastala pod plaštom postmorederne sa muzikološkog aspekta, ali i vrednosnih karakteristika unutar tog muzičkog pravca.
Tačno je da se tih godina događala amerikanizacija sveta koja je uticala na ekonomiju, tehnologiju i kulturu ali ona ništa manje nije uticala ni na na mentalitet, običaje, ponašanje i sistem vrednosti, primetio je Petrović.
Petrović je kasnije dodao da je evropski duh muzike odolevao svim zabranama i u vreme Drugog svetskog rata u Srbiji. Rokenrol je pak šezdesetih išao ruku pod ruku sa socijalizmom.
Muzika u Jugoslaviji koja je dolazila iz zapadnog kapitalističkog sveta u početku je bila tretirana kao ideološki neprihvatljiva i tumačila se kao svojevrsni otpor režimu, dodao je.
Čovek dvadesetog veka
Rokenrol nije muzika. Rokenrol je stav. Rokenrol je mišljenje. Rokenrol je nepristajanje. Rokenrol je pobuna, naglasio je autor, Nikola Božilović.
On je sa publikom podelio i detalje o samom procesu pisanja ovih eseja, kao i o ideji vodilji o fenomenima koji su promenili tok ljudske istorije. U kontekstu filmskog stvaralaštva, dotakao se i filmskih ostvarenja, poput Bertolučijevog (Bernardo Bertolucci) Dvadesetog veka i Felinijevog (Federico Fellini) Amarkorda zbog kojih možda sebe naziva i čovekom dvadesetog veka.
Podsetimo, Božilović je autor mnogobrojnih monografija, a svoje radove objavljivao je u najprestižnijim naučnim časopisima. Filmska komunikacija, Odiseja filma, Kultura i identiteti na Balkanu, Umetnost, kreacija i komunikacija su naslovi koje ovim putem izdvajamo iz mnoštva onih koje je ovaj autor potpisao.
