Društvo

Rupe u ozonu: Koliko smo blizu katastrofi?

Na Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača istražujemo na koji način oštećenje jednog od najbitnijih slojeva naše atmosfere utiče na svakodnevni život.

U poslednje vreme, a i ranijih godina, dosta se govorilo o ozonskom omotaču. Priča se o rupama u ozonu, kako moramo biti oprezni i kako ga moramo čuvati. Ipak, koliko god se o njoj pričalo, mnogi ovu temu ne shvataju ozbiljnom koliko zapravo jeste.

Šta je zapravo ozonski omotač?

Ozonski omotač je omotač koji se formirao u donjem delu stratosfere i koji štiti Zemlju od Sunčevih UV zraka. Dakle, ozonski omotač je sloj koji štiti Zemlju, ali šta bi bilo kada on ne bi postojao? Jednostavno, bez ozonskog omotača ne bi bilo ni života na Zemlji.  Zračenje Sunca bi bilo previše jako da bi bilo kakav život opstao. Zadržavanjem UV zraka, ozonski omotač održava temperaturu na Zemlji.

Šta su ozonske rupe?

Glavna problem jesu ozonske rupe. Prva ozonska rupa otkrivena je osamdesetih godina u oblastima iznad Antarktika. Stvaraju se pod uticajem freona (ima ga u frižiderima, dezodoransima, zamrzivačima…), halona (ima ga u aparatima za gašenje požara) i drugih supstanci koje spadaju pod ODS (ozone depleting substances)grupu supstanci.

ODS supstance jesu supstance koje razlažu ozonski omotač. Pored tih supstanci postoje i prirodne pojave koje štete ozonskom omotaču i stvaraju rupe, a to su vulkanske erupcije i požari. Tokom požara i erupcija oslobađa se ugljen-dioksid koji takođe šteti ozonu. Tokom erupcija oslobađa se i sumporna kiselina koja takođe ima uticaja na omotač. Međutim, prirodni uticaji su znatno manji nego ljudski uticaji, samim tim su i manje štetni.

Štete po zdravlje ljudi

Velike količine UV zraka, kao što je poznato, mogu prouzrokovati velike probleme. Veliko oštećenje ozonskog omotača bi naglo povećale nivo izloženosti UV zracima pa bi se samim tim povećao broj zdravstvenih problema širom sveta.

Oštećenje morskog sveta

Poznato je da su okeani jedni od najvećih ekosistema na planeti Zemlji. Povećana količina UV zraka može oštetiti razne biljke i životinje u vodi koje čine osnovu lanca ishrane. To takođe može uticati na ljude jer će se smanjiti broj dostupne morske hrane zbog štetnosti UV zraka.

Oštećenje biljaka i prirode

Oštećenje biljaka bi oštetilo i mnoge druge stvari pored njih samih. Biljke nam osiguravaju kiseonik, ogrev, proizvodnju lekova i mnoge stvari koje su potrebne za svakodnevni život. Povećanjem Sunčevog zračenja, nastupiće i iznenadni požari sa kojima se već suočavamo širom naše planete.

Koje je rešenje ovog problema?

Godine 1985. usvojena je Bečka konvencija o zaštiti omotača, a kasnije je usvojen i Montrealski protokol koji priča o supstancama koje oštećuju omotač. Bečku konvenciju su potpisale takozvane zemlje članice i dogovorile se da istražuju uticaj ljudi na ozonski omotač. Konvencija nije tražila preduzimanje nikakvih postupaka, već je to doneseno Montrealskim protokolom.

Montrealski protokol, zvanično je potpisan 16. septembra 1987. godine što danas zvanično obeležavamo kao Dan zaštite ozonskog omotača. Protokol govori o više mera koje se mogu preduzeti sa ciljem da se uklone i sve manje koriste supstance štetne za ozon.

Dakle, ljudi mogu pomoći tako što će manje koristiti neke od gore navedenih uređaja (klima, frižider, zamrzivač…) kao i dezodoranse.

Kako zaštititi sebe?

Kako bi čovek zaštitio sebe trebao bi izbegavati prekomerno izlaganje Suncu. Postoje sredstva poput naočara za Sunce, krema za sunčanje i drugih koji ce pomoći u zaštiti. Prvenstveno treba zaštititi oči jer su najosetljivije. Postoji način za proveravanje UV indeksa koji kaže da kada pogledate vašu senku, ako je ona veća od vas, izloženost UV zračenju je niska, a ukoliko je senka manja od vas, izloženost UV zračenja je visoka.

 

Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Mita
Mita
1 month ago

Bravo bebo!
You are new GRETA! Lets protect our environment!
#weareproudofyou