Siromaštvo postaje sve veći problem kako u svetu tako i u Srbiji. Sirotinjski kvartovi, odnsosno slamovi, predstavljaju jedan od glavnih tipova stanovanja u mnogim rastućim urbanim gradovima, od Kibere u Nairobiju, do New Delhija i Manile.
Kako nastaju i karakteristike sirotinjskih kvartova?
Ova naselja nastaju neplanirano i spontano. Vrlo često su prenaseljena i bez osnovne komunalne infrastrukture, odvoza smeća, higijenskih uslova, bez vode, kanalizacije, struje, bez škola.
Takođe, sirotinjske kvartove definišu i prenatrpane kuće, kuće u stanju raspadanja i ilegalno stanovanje.
Povećana urbanizacija privlači brojne migrante koji nemaju novca za kupovinu ili iznajmljivanje stana, pa su prisiljeni podići privremen smeštaj upravo u divljim naseljima. Uzroci siromaštva povezani su s rastom sirotinjskih kvartova i obuhvataju pojave poput lošeg zdravstvenog sistema, obrazovanja i posla.
Sociolog Damjan Petrović za Youth Vibes kaže da ovakve delove grada, sociolozi i drugi kritičari najčešće nazivaju „slamovima“.
Slam se često tumači i kao sirotinjska četvrt ili kartonsko naselje, gde žive najugroženiji članovi društva, a pošto govorim iz ugla sociologa, reći ću da tu žive pripadnici nižih klasa. Nesumnjivo je da svi gradovi, u svim državama sveta imaju ovakve „izdvojene“ kvartove. Svetska zdravstvena organizacija je iznela podatke da danas u slamovima živi oko 800 miliona ljudi, a najveći slamovi se nalaze u Meksiko Sitiju, Indiji, na Filipinima, kaže sociolog.
Koji su posledice nastanka sirotinjskih kvartova?
U današnjem društvu ovi kvartovi rastu velikom brzinom zbog mnogih uticaja od kojih su najčešće klimatske promene, migracije, ali i povećan broj stanovnika. Samim tim, manje razvijene zemlje nemaju mogućnost da obezbede normalno stanovanje. Kada imamo visok stepen nemaštine, to sa sobom vuče i mnoge probleme od kojih su najintenzivniji zdravstveni, kako fizički tako i mentalni. Najviše pogađa decu, iz čega dalje sledi uskraćivanje zdravstvene pomoći. Kao posledica jeste visok stepen napuštanja škole i prepuštanje preživljavanju. Posle njega je pod znakom pitanja česta nezaposlenost.
Snalaženje u sirotinjskim kvartovima takođe poseduje visok stepen nasilja i kriminala jer velika zbijenost prostora onemogućava njegovo regulisanje, a samim tim često se upliće alkoholizam i narkomanija.
Sociolog kaže da je ovo jedna ozbiljna tema o kojoj se može voditi mnoštvo debata.
Termin siromaštva danas jako rasprostranjen na globalnom nivou, naročito još kada bi uključili i ovu svetsku pandemiju koja je pogodila gotovo sve države u svetu. Mnogo ljudi je ostalo bez posla, a samim tim i bez finansijskih primanja. To dovodi do pregršt odricanja. Siromaštvo jednostavno može stvoriti i devijantno ponašanje, tada moralna načela više ne važe jer je svaki novi dan borba za opstanak, kaže Damjan Petrović.
Srbija i problem siromaštva
Borba protiv siromaštva i porast životnog standarda su na vrhu liste zadataka svake Vlade u Srbiji već više od 20 godina.
U Srbiji, kada pominjemo ovakva naselja, samo u Beogradu je registrovano 29 slamova i 64 naselja tog tipa, tj. bez higijenskih standarda. Odmah posle Beograda slede Novi Sad I Niš.
Da bi se pronašlo rešenje za smanjenje stope siromaštva prvo se mora krenuti od samog stava prema ovim ljudima. Beskućnici ne predstavljaju opasnost i da njihovo zanemarivanje od strane društva ne povlači zaključak da je njihov položaj u društvu nebitan. Ukoliko želimo da preokrenemo trendove moramo da investiramo u rešenja, a ne u kriminalizaciju ili ignorisanje ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu.
Jedno od rešenja jeste samo uključivanje beskućnika u društvo u pogledu zaposlenja, adekvatnog lečenja, obrazovanja, smanjenja stigme, građenje poverenja, podrške, posebno ženama i deci, kao i briga o mladima sa ulice.
Siromaštvo jeste pojava koja može svakoga od nas pogoditi nebitno od samog uzroka. Predstavlja problem koji je vredan pažnje, a ne pasivnog posmatranja i neadekvatnog regulisanja jer ono kao takvo, na kraju krajeva, predstavlja ugrožavanje jednog od osnovnih ljudskih prava.
