Lifestyle

U žarištu virusa: Veljko Radenković

"U Americi se poštuju mere i bez toga da im država naredi."

Veljko Radenković, devetnaestogodišnjak iz Niša, proveo je jednu školsku godinu na razmeni u Americi. Njegov boravak u gradu Feniksu u Arizoni naglo je prekinula pandemija koronavirusa i početak vanrednog stanja. Sa nama je podelio kako je izgledalo poslednjih mesec dana njegovog života u Americi, trenutno najvećem žarištu ovog virusa.

foto: privatna arhiva

Veljko kaže da je Amerika spremno dočekala virus, ali da nisu svi bili realni na početku. U marketima se mogla videti gomila ljudi, koja se otimala oko wc papira i sredstava za dezinfekciju. Prodavnice su bile prazne, a problem oko nabavke namirnica traje i dalje.

Ima hrane u marketima, ali nema onog osnovnog. Uglavnom je to ona hrana koju niko nikada ne kupuje.

Ljudi su od samog početka poštovali mere bez obzira na nonšalantno ponašanje predsednika Trampa i odmah krenuli sa samoizolacijom, što je Veljku dalo osećaj sigurnosti.

Moja host porodica je odlučila da ćemo da budemo u karantinu i pre nego što je krenulo vanredno stanje. Ja sam, i pre nego što sam se vratio, bio četiri nedelje u karantinu.

Dodaje da ima i ljudi koji ne poštuju mere, ali je on poznavao samo jednu porodicu koja se ponašala neodgovorno.

Kako kaže, mladi u Americi nisu prihvatili obaveštenje da virus nije opasan po njih. Širili su informacije da je ta vest lažna, pa se među njima mogla osetiti panika.

Viđao sam po društvenim mrežama objave “Umro je dečko u Kaliforniji, ovo je opasno i za nas”. Panika nije bila prevelika, ali se širila svest da virus može biti opasan i za mlade.

Što se tiče škole, ona je prestala sa radom još na samom početku vanrednog stanja. On ima onlajn školu, ali mu ona nije obavezna, jer ima sve odlične ocene.

Ukoliko si imao dobre ocene, pre nego što je škola prestala da radi, nemaš obavezu da pohađaš onlajn nastavu. Sve funkcioniše, mogu da radim zadatke i odavde, iz Srbije, ali nemam potrebu, jer sam sve svoje obaveze završio.

Prve informacije o povratku, Veljko je dobio istog dana kada se pojavila vest da Vlada Srbije šalje avion za Ameriku. Bili su u stalnom kontaktu sa Ambasadom i agencijama iz Srbije i Amerike. Ta vest ga u početku, nije puno obradovala, jer je imao puno planova pre povratka.

Propada cela godina i svi planovi, putovanja.. Kao što vi sada gubite od škole, tako sam izgubio i ja. Neke ljude verovatno više nikada neću da vidim. Nije mi bilo drago i nije mi se vraćalo.

Povratak je prošao u naboljem redu. Imao je 3 leta i u toku svakog od njih su se poštovale sve mere. U avionima je bilo određeno rastojanje između sedišta i imali su svu potrebnu opremu.

Prošlo je osam dana od Veljkovog povratka u Srbiju i ujedno osam od dvadesetosam dana karantina, koji je u obavezi da poštuje. Procedura je da ga svakog dana zovu telefonom i pitaju kako je, a postoji mogućnost da će ga i obilaziti. Teško mu pada to što ni sa kim ne može da se vidi i ne može da izađe iz kuće.

28 dana stvarno nije malo, i naporno je, pogotovo ako si u stanu. Za nas ne postoji nikakvo predviđeno vreme kada možemo da izađemo.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments