Mahsa Amini je iz rodnog Sakeza u Kurdistanu stigla u Teheran, gde ju je Moralna policija pretukla zbog nepravilnog nošenja hidžaba. 16. septembra, nakon nekoliko dana, Mahsa je podlegla povredama i preminula. Iako je policija negirala upotrebu sile i uveravala javnost da je devojka imala iznenadni srčani udar, porodica je rekla da je Mahsa bila u potpunosti zdrava, a činjenica da žene u Iranu žive životom lišenog osnovnih ljudskih prava, pokrenula je revoluciju.
#MahsaAmini is an Iranian woman who was beaten to death last week in a “re-education center” for not wearing her hijab correctly.
Her death lead to thousands of Iranians taking to the streets, demanding an end to violence and discrimination against women. pic.twitter.com/8OEsuLILeI
— Jessica Chastain (@jes_chastain) September 25, 2022
Hronologija gubitka slobode žena u Iranu
Hidžab u Iranu je za sve devojčice starije od devet godina postao obavezan 1979. godine nakon Islamske revolucije. Osim obaveznog hidžaba, uvedena su brojna ograničenja i pravila za žene. Reč je o ograničavanju osnovnih ljudskih prava, poput prava na obrazovanje, pojavljivanja u javnosti, prava na rad i dobijanje pasoša… Neka od tih prava ne postoje, a neka je moguće ostvariti samo uz dozvolu muža.
Moralna policija, iranska jedinica koja kontroliše poštovanje ovih diskriminatornih zakona, zbog kršenja istih počinila je ubistvo. Apsurdno je da je čitava ta policija posvećena očuvanju morala, a oduzela je život mladoj devojci koja je u budućnosti mogla imati sve.
Hrabre Iranke već jedanaest dana protestuju i bore se za svoje pravo na izbor. Mnoge od njih su u znak protesta zapalile svoj hidžab i isekle kosu. Vlast pokušava da im stane na put gašenjem interneta u celoj zemlji, kako poražavajuća slika jednog ekstremističkog društva ne bi bila poslata u svet. Za sada, u Iranu je najmanje pedesetak mrtvih, a tačan broj je nemoguće odrediti. Protesti su u međuvremenu postali internacionalni.
Osim simboličnog paljenja hidžaba i sečenja kose, simbol otpora Iranki postala je i Hadis Nadžafi, dvadesetogodišnja devojka koja je ispred policije vezala kosu u rep i zbog toga je ubijena sa šest metaka.
#Hadis_Najafi 20 years old, one of the most iconic characters in #IranProtests got killed with 6 bullets.
They're killing people just to prove that they didn't kill #mahsaAmimi
Be our voice and share our news. #OpIranpic.twitter.com/i8Ccy6Tyqe— Sonia H (@SoniaH__) September 26, 2022
Pravo na izbor je neophodno
Koliko god da su ova dešavanja fizički udaljena od nas, u društvenom kontekstu su većini žena vrlo bliska. Dok se žene u Iranu bore protiv diskriminatornih zakona i obaveze nošenja hidžaba, u drugim zemljama se žene bore da se poštuje njihovo pravo na nošenje istog. Suština je u pravu na izbor, ma kakav on bio.
Iako smo se izborile za neka važna prava, često nas podsećaju da ipak nismo ravnopravne sa muškarcima.
Mediji nas i dalje nazivaju pripadnicama nežnijeg pola, a društvo nas u pravom svetlu vidi kao jake žene tek kada zasnujemo porodicu i zablistamo u kuhinji.
Mi smo uvek krive, ne shvatamo da smo žene i borimo se za neka prava. Previše smo glasne za uloge koje su nam dodeljene na rođenju. Nama je mesto uz porodicu i muža, za to nam nije neophodno obrazovanje, društveni položaj i život izvan okvira u koje su nas stavili.
Našu ličnost, prava, veštine, talente, diplome i karijere moramo da branimo svakog dana, svakom izgovorenom reči i u barem nekoliko puta većoj meri nego muškarci, kojima je uspeh i dominantna pozicija dodeljena rođenjem.
Revolucija je imenica ženskog roda, ali nikada zaista nije pripadala upravo nama – ženama. Možda je došlo vreme da se to promeni. Žene u Iranu su heroine, a na nama je da zbog onih koje su svoj otpor platile životom nastavimo borbu. Ovo se dešava na nekom drugom kontinentu, u nekoj drugoj državi, ali je problem svih nas. Tiče nas se, dokle god naša prava dovodimo u pitanje. Sve dok sebi ne budemo morale da postavljamo pitanje da li smo slobodne, da li smo manje vredne od drugih i da li je biti žena slabost, priča o Mahsi Amini, Hadis Nadžafi i drugim ženama koje su braneći svoju ličnost i dostojanstvo izgubile život, ne sme izbledeti.
